Diskus hernija: značenje, simptomi i lečenje
Verovatno se većini ljudi desilo da ih niotkuda naglo preseče bol u leđima ili da počnu osećati nelagodnost i napetost koja potom postepeno preraste u bol. Bol se na izvestan način nakuplja - najčešće usled dugog sedenja, nedostatka fizičke aktivnosti, ili nepravilnog vežbanja.
Bol u leđima se zaista može pojaviti kada ga najmanje očekujete.
Ali da li je ovaj bol simptom diskus hernije (discus hernia)?
Kako da znate da li je dovoljno da samo “stisnete zube”, namažete konjsku mast ili neki drugi lokalni preparat zarad trenutnog olakšanja, a kada je ipak pametnije da konsultujete lekara ili fizioterapeuta?
Pročitajte naš tekst i pronađite odgovore na sva pitanja u vezi sa diskus hernijom.
Šta je diskus hernija?
Diskus hernija (discus hernia) se odnosi na problem sa diskovima koji se nalaze između pršljenova i koji sa njima zajedno grade kičmeni stub.
Ovi diskovi su po strukturi nalik gumenim jastucima: imaju meko, želatinasto jezgro koje je zatvoreno čvršćom, gumenastom opnom.
Diskovi imaju funkciju upijanja mikrotrauma koje kičma pretrpi na svakodnevnom nivou, te na izvestan način deluju kao amortizeri. Na ovaj način, međupršljenski zglobovi i druge strukture kičmenog stuba ostaju zaštićene.
Zahvaljujući postojanju ovih diskova i njihovom pravilnom funkcionisanju, možete da se savijete i pomerate kičmu bez problema.
Diskus hernija nastaje kada neko od pomenutih jezgara probije opnu koja ga okružuje, odnosno kada se određeni disk izmesti. Izmešteni disk u najvećem broju slučajeva iritira nerv koji se u toj oblasti nalazi, što može da izaziva bol.
Diskus hernija (discus hernia) naziva se još i prolaps međupršljenskog diska ili ekstruzija diska.
Statistički gledano, diskus hernija pogađa više muškaraca nego žena. Najčešće se javlja između 30. i 50. godine života, usled prirodnog procesa starenja diskova. Kako starimo, diskovi se troše i gube vodu, zbog čega su manje fleksibilni. Time se šanse za rupturu opne (tj. izmeštanje diska) - povećavaju.
Pored toga, diskus hernija se može javiti i kao posledica direktne povrede (traume) i preteranog opterećenja kičme.
Diskus hernija: simptomi
Kada je reč o simptomima diskus hernije, najčešće je u pitanju bol koji se pored lokalizovanog bola - manifestuje i kao bol, utrnuće ili slabost noge ili ruke.
Međutim, u pojedinim slučajevima kada izmešteni disk ne iritira nerv, diskus hernija ni nema simptome.
U poređenju sa “običnim” bolom u leđima, bol koji izaziva diskus hernija je specifičan i obično je jačeg intenziteta. Iako se izmeštanje diska može desiti na bilo kom mestu duž kičme (pogledajte idući segment teksta), ipak je najčešće u pitanju donji, tzv. lumbalni deo, tik iznad kukova. U ovom slučaju, bol se od leđa prostire duž zadnjice, butina, pa čak i do samih članaka nogu.
U zavisnosti od toga koji je nerv pogođen, lokacija bola će biti drugačija i bol će se drugačije prostirati. Zamislite da su nervi poput električnih žica koje se prostiru od kičme do ruku i nogu. Ako ih nešto dotakne (u slučaju diskus hernije, to je izmešteni disk), ove “žice” prenose neprijatni signal bola, utrnuća ili slabosti ka periferiji, odnosno ka ruci ili nozi. Pored bola, diskus hernija može izazvati i gubitak osetljivosti u ekstremitetu i slabost mišića.
Dakle, diskus hernija može se manifestovati kroz simptome lokalizovanog bola u samoj kičmi i kroz ovu drugu vrstu bola koja se “prenosi” na druge delove tela (tzv. radikularni bol).
Takođe, ako vas zanimaju koji su simptomi diskus hernije, važno je imati u vidu da tačni simptomi zavise od:
- Mesta na kojem je disk koji je iscureo ili delimično iscureo
- Toga da li je disk priklještio jedan ili više od nerava
U nastavku pogledajte koji sve tipovi diskus hernije postoje kako biste se bliže upoznali sa specifičnim simptomima za svaki od njih.
Koji sve tipovi diskus hernije postoje i kako se manifestuju?
Kao što smo pomenuli, diskus hernija se najčešće javlja u lumbalnom delu, ali se može javiti na bilo kom mestu duž kičme.
Kičma se sastoji od ukupno 33 pršljena, a podeljena je na tri dela. Prema tome, razlikujemo i tri tipa diskus hernije.
-
Cervikalni deo (tj. vrat)
Diskus hernija vrata se manifestuje kao bol u vratu (tipično u zadnjem delu vrata) koji može da varira u pogledu inteziteta. Može izazvati blag bol i visoku osetljivost na dodir, a može izazvati i jak i oštar bol uz senzaciju toplote. Radikularni bol se obično manifestuje od vrata prema ramenima, ruci, a ponekad i šaci i prstima. Diskus hernija vrata može da izazove i ukočenost ili ograničenost pokreta glave. Bol se manifestuje i pri određenim pokretima (npr. dizanje tereta) ili fizičkoj aktivnosti.
-
Torakalni deo (tj. središnji deo kičme)
Simptomi torakalne diskus henrije variraju u zavisnosti od toga da li je izmešteni disk došao u dodir sa izlaznim nervnim korenom ili sa samom kičmenom moždinom. Najčešće je reč o bolu u gornjem delu leđa i/ili radikularnom bolu koji se proteže preko grudnog koša pa sve do stomačnog predela.
-
Lumbalni deo (tj. donji deo kičme iliti krsta)
Simptomi lumbalne diskus hernije mogu se manifestovati kao bol umerene jačine u predelu donjeg dela leđa i zadnjice ili, u ozbiljnijim slučajevima, kao utrnuće i izrazita slabost udova. Najčešće se desi da disk priklješti bedreni nerv (tzv. ishijadični nerv), što uzrokuje išijas. Tada je oštar, probadajući i kontinuiran bol u nozi tipično mnogo intenzivniji od bola u donjem delu leđa.
Diskus hernija: lečenje bez operacije
Kako je svaki slučaj diskus hernije individualan i kako je mehanizam njenog nastanka različit od slučaja do slučaja, tako su i načini na koje možemo uticati na smanjenje simptoma različiti. Nekome će jedan način pomoći, a drugi možda odmoći, tako da treba biti obazriv, slušati svoje telo i kao najbitnije, konsultovati stručnjaka.
Dobra vest je da se oko 90% slučajeva diskus hernije mogu se uspešno lečiti bez operacije.
Šta može da ublaži simptome diskus hernije do viđanja fizioterapeuta ili lekara:
- Odmor i mirovanje
- Umereno kretanje (najviše se preporučuje, ukoliko je moguće, šetnja)
- Antiinflamatorni lekovi sa analgetskim dejstvom
U zavisnosti od specifičnosti slučaja diskus hernije, koriste se sledeće terapije ili kombinacije terapija - budući da su njihovi efekti komplementarni:
Kineziterapija, kao najbitniji deo rehabilitacije diskus herije, ima za cilj ponovno vraćanje stabilizacije pogođenog segmenta. Kada se uspostavi stabilnost datog segmenta, vremenom dolazi do tzv. “reapsorpcije” diska. S druge strane, trakcija omogućava postepeno povećavanje prostora između dva diska, što posledično omogućava vraćanje diska na svoje mesto.
Ono što može da ubrza proces oporavka jesu različite manuelne metode (Mulligan, Maitland, Miofacijalni trigger point tretman, kiropraktirka). Na primer, kiropraktika kao deo manuelne terapije, podrazumeva manipulaciju zglobova kičme i pršljenova. Većina pacijenata oseća trenutno olakšanje nakon samo jednog tretmana, a progres je postepen. Uz otklanjanje simptoma, olakšava se dalji tok terapije kroz vežbanje.
Koja će se metoda koristiti zavisi od slučaja i stručne procene fizioterapeuta.
Koliko dugo traje lečenje diskus hernije?
Lečenje diskus hernije tipično traje između 4 i 6 nedelja, mada u ozbiljnijim slučajevima - ovaj period može potrajati i po nekoliko meseci.
Nakon izlečenja, veoma je važno čuvati zdravlje kičme i sprečiti ponovnu pojavu diskus hernije. Postoje jednostavne stvari na koje bi trebalo obraćati pažnju svakodnevno, kao što su sedenje i stajanje ispravljenih leđa, kontrola pokreta (naročito pri saginjanju i podizanju tereta) i generalno briga o opterećenju kičme, tj. uklanjanju prevelikog pritiska sa kičmenog stuba. Savetuje se i zdrav način života, naročito u pogledu održavanja kilaže i praktikovanja fizičke aktivnosti.
U Kinetix studiju u Novom Sadu, naš tim stručnjaka može vam pomoći da uspešno tretirate diskus herniju. Pored toga, postaraćemo se da vam pomognemo da nakon izlečenja održite zdravlje svoje kičme i poboljšate sveukupni kvalitet života.
Ponosni smo što naš tim čine sertifikovani fizioterapeuti koji su prošli svetski priznate edukacije nastale na osnovu najsavremenijih istraživanja u oblasti terapije diskus hernije. Idemo u korak sa vremenom: sve što radimo u skladu je sa najnovijim istraživanjima, tako da možete biti sigurni da su sve vežbe i tretmani osmišljeni da vam maksimalno pomognu.
Želite li da zakažete terapiju ili da se raspitate više o našim uslugama? Pozovite nas na 021/301 99 29 ili na 065/ 301 99 30. Možete nam i pisati putem mejla na info@studiokinetix.rs
Da li ste znali?
Procenjuje se da je oko 80% ljudi nekada u životu imalo problema sa bolovima u leđima, a pretpostavljeni naučni razlozi za to su veoma zanimljivi.
Prema navodima doktora Martina Zorka, specijaliste za sportsku i rehabilitacionu medicinu sa Univerzitetskog kliničkog centra u Ljubljani, čovek je zahvaljujući procesu evolucije počeo da hoda uspravno na dve noge otprilike pre 2 miliona godina.
Iako ovaj period deluje kao sasvim dovoljno dugačak da bi se čovek prilagodio novom načinu kretanja, čovek ipak nije savršeno biće i ima svoje slabe tačke. Leđa su jedna od njih jer se sada težina tela i celokupan teret nose na potpuno drugačiji način.
Pored toga, moderan način života koji podrazumeva dugo sedenje za računarom, kao i velike količine stresa, mnogo utiču na naše držanje i zdravlje kičmenog stuba.
Pingback: Šta je petni trn i kako se leči? | Studio Kinetix
Pingback: Kineziterapija: šta sve treba da znate o lečenju pokretom | Studio Kinetix