Posetite nas
Novi Sad, Narodnog fronta 22, III sprat, stan 9
Pozovite nas
065/ 301 99 30 | 021/ 301 99 29
Radno vreme
PON-PET: 7:30-21:00 i SUB: 9:00-16:00

Rehabilitacija nakon moždanog udara

Akutni moždani udar naziva se još i infarkt mozga, šlog, moždana kap. U pitanju je bolest koja nastaje usled zapušenja krvnog suda (u tom slučaju, reč je o ishemijskom moždanom udaru) ili prskanja krvnog suda i izlivanja krvi u mozak ili oko mozga (hemoragijski moždani udar). Trenutno je moždani udar drugi vodeći uzrok smrti na svetu.

Oko dve trećine ljudi koji su pretrpeli šlog prežive. S obzirom da usled šloga dolazi do većeg ili manjeg oštećenja mozga, preživelim je potrebna sveobuhvatna rehabilitacija kako bi se vratili normalnom funkcionisanju. Rehabilitacija ne može da poništi oštećenje mozga koje je nastalo, ali može da pomogne ljudima da dosegnu najbolji mogući kvalitet života, ostvare dugoročne rezultate i vrate se normalnom svakodnevnom funkcionisanju.

Šta podrazumeva rehabilitacija nakon moždanog udara?

Rehabilitacija nakon moždanog udara pomaže pacijentima da:

  • Ponovo nauče veštine koje su izgubili usled oštećenja mozga nakon šloga
  • Povrate fizičke i kognitivne funkcije (pokrete i kretanje, govor)
  • Budu samostalni i oporave se tako da dosegnu najbolji mogući kvalitet života

Jačina šloga, zdravstvene komplikacije koje je šlog izazvao, kao i individualna sposobnost svakog pojedinca da se oporavi - variraju od slučaja do slučaja.

Da bi rehabilitacija nakon moždanog udara bila uspešna, potrebno je da u najboljem interesu pacijenta blisko sarađuju lekari (primarno neurolozi), stručno medicinsko osoblje koje pomaže pacijentu dok se ne osamostali (npr. medicinske sestre u sklopu kućne nege), fizioterapeuti, okupacioni terapeuti, logopedi - specijalizovani za oblast jezika i govora, kao i psiholozi.  

Psihološka podrška u toku rehabilitacije je veoma važna, pogotovo kod starijih osoba koje su pretrpele šlog, te igra ključnu ulogu u održavanju motivacije pacijenta za oporavak.

Zajedno, svi navedeni stručnjaci pomažu pacijentu da povrati funkcionalnosti kroz različite fizičke aktivnosti, kao i aktivnosti koje su u funkciji osnaživanja njegovih kognitivnih i emotivnih kapaciteta.

Koja je uloga fizioterapeuta u rehabilitaciji nakon moždanog udara?

Kao što smo već rekli, posledice šloga variraju od slučaja do slučaja, te se plan rehabilitacije kroji individualno za svakog pacijenta ponaosob. Fizioterapeuti igraju ključnu ulogu u lečenju motornih i senzornih oštećenja koja su nastala usled šloga.

Potkovani znanjem iz anatomije, fiziologije, kineziologije i neurološke rehabilitacije, fizioterapeuti procenjuju snagu i izdržljivost pacijenta, raspon pokreta, abnormalnosti u hodu, kao i senzorne deficite. Na taj način, oni skupljaju sve potrebne informacije kako bi stvorili optimalan plan rehabilitacije koji će pacijentu pomoći da povrati motorne funkcije.

U sklopu rehabilitacije nakon moždanog udara, fizioterapeuti pomažu pacijentima da povrate funkcionalnost oštećenih ruku ili nogu, podučavaju pacijenta posebnim strategijama za smanjenje funkcionalnog deficita, te kreiraju posebne vežbe kako bi se novonaučene veštine sačuvale. Pored jačanja mišića, terapeut takođe kroz različite vežbe radi i na poboljšanju pacijentovih aktivnosti dnevnog života i njegovog učešća u životnoj sredini.

Uz repetativnu upotrebu oštećenih udova, podstiče se neuroplastičnost mozga (jednostavnije rečeno, podstiče se prirodna sposobnost mozga da se menja), što pomaže pri vraćanju funkcionalnosti i/ili smanjenju stepena invaliditeta.

Strategije koje fizioterapeuti koriste za podsticanje upotrebe oštećenih udova uključuju:

  • Selektivnu senzornu stimulaciju (manuelni kontakt-nadraživanje ruke ili noge koja je izgubila funkciju, vizuelne stimulacije itd.)
  • Aktivne i pasivne vežbe za podsticanje amplitude i obima pokreta
  • Korišćenje neoštećene strane tela u terapiji kako bi ojačali mišiće oštećene strane (pozitivni pristup)
Prikaz ishemijskog moždanog udara i začepljenja krvnog suda (izvor: Blausen Medical Communications, Inc.)

U nastavku možete videti detaljnije informacije o samoj fizikalnoj terapiji u sklopu rehabilitacije.

Kako tačno izgleda fizikalna terapija u sklopu rehabilitacije nakon moždanog udara?

Kada je reč o moždanom udaru, rana fizikalna terapija je veoma važna te može sprečiti rane od ležanja, pojavu osteoporoze i kontraktura, dalje komplikacije u vidu zapaljenja pluća i urinarnog sistema, poremećaja u funkcionisanju sistema za varenje (npr. zatvor), venske tromboze, i dr.

Ukoliko stanje pacijenta dozvoljava, najbolje je početi sa fizikalnom terapijom u roku od 24h nakon moždanog udara (ako je u pitanju tromboza i emoblija). Pacijenta bi trebalo podsticati da sam menja položaj u krevetu i da se samostalno podiže u sedeći položaj, kao i da što ranije aktivno učestvuje u aktivnostima poput hranjenja, oblačenja, kupanja, upotrebe toaleta, i dr. 

Fizikalna terapija obuhvata sledeće aktivnosti:

  • Motorne vežbe (vežbe koje pomažu jačanju mišića i koordinacije)
  • Vežbe balansnih reakcija
  • Vežbe za poboljšanje kretanja pacijenta  (vežbe koje obično uključuju i pomagala poput hodalice, štapa ili različitih stega i udlaga, a za cilj imaju vraćanje funkcionalnosti kretanja)
  • Vežbe usmerene na smanjenje mišićne napetosti i povećanje obima pokreta

Fizikalna terapija u sklopu rehabilitacije nakon moždanog udara naglašava vežbanje izolovanih pokreta i uvođenje varijacije različitih tipova pokreta zarad što boljih rezultata. Kako pacijent napreduje, postepeno se uvode kompleksniji pokreti koji zahtevaju dobar nivo koordinacije i ravnoteže, kao što su penjanje uz ili niz stepenice, ili pak stabilno kretanje između prepreka.

Pritom se koriste različite svetski priznate metode fizikalne i kineziterapije. U sklopu kineziterapije, valja posebno istaći PNF metodu o kojoj možete više pročitati ovde.

Koliko dugo traje rehabilitacija nakon moždanog udara?

Prema podacima Ovlašćenog društva za fizioterapiju Velike Britanije, čak 20% pacijenata ne prođe kroz dovoljan broj fizikalnih terapija, te optimalni rezultati izostanu. Koordinisana nega i kontinuitet veoma su važni za uspešan oporavak nakon moždanog udara.

Intenzitet rehabilitacije se kroji prema sposobnostima svakog pacijenta ponaosob. Uobičajeno se preporučuje minimalnih 45 minuta dnevno, 5 dana u nedelji. Ukoliko pacijent nije u stanju da aktivno učestvuje u vežbama u ovom trajanju, terapija se sprovodi u maksimalnom trajanju koje pacijent može da podnese, a koje je prema proceni fizioterapeuta - potrebno za kontinuirano poboljšanje i vraćanje funkcionalnosti.

Ukupno trajanje rehabilitacije nakon šloga je individualno. U najvećem broju slučajeva, rehabilitacija traje od 3-6 meseci, ali ima dokaza za pozitivne efekte terapije i nakon 12-18 meseci od šloga.

Kod lakših slučajeva, najveći pomak se vidi u prvih par meseci. Ozbiljniji slučajevi zahtevaju duži rehabilitacioni period koji može trajati i do preko godinu dana.

Uspešnost rehabilitacije zavisi od više različitih faktora: 

  • Fizički faktor (jačina šloga i posledice koje je ostavio po kognitivne i fizičke sposobnosti)
  • Emotivni faktor (koliko je pacijent motivisan, posvećen i uporan)
  • Društveni faktor (npr. psihološka podrška prijatelja i porodice)
  • Terapijski faktor (koliko se rano krene sa rehabilitacijom, koliko su stručni fizioterapeuti, koliko je dobra saradnja između stručnjaka odgovornih za pacijenta, i sl.)

Ono što je veoma važno jeste imati posvećenog fizioterapeuta koji će budno pratiti proces oporavka i u hodu prilagođavati plan rehabilitacije. Kako pacijent postepeno vraća funkcionalnosti i savladava veštine, menjaju se i njegove potrebe, te se i pomera prag za učenje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *