Ahilova tetiva: rehabilitacija nakon operacije

Povreda Ahilove tetive može se desiti bilo kome, bez obzira da li je osoba profesionalni sportista, rekreativac ili čak fizički neaktivna. Statistike kažu da se u 80% slučajeva radi o povredi Ahilove tetive u toku sportskih rekreacija, te da pogađa više muškarce nego žene.

Da li će lečenje rupture Ahilove tetive biti operativno ili neoperativno zavisi od svakog specifičnog slučaja. Obe metode imaju svoje prednosti i mane.

Neoperativno lečenje podrazumeva nošenje tzv. natkolenog cirkularnog gipsa i držanje noge pod posebnim uglom u ležećem položaju ili pak nošenje čizme za hodanje sa klinom koja podiže petu i obezbeđuje sigurnu imobilizaciju, te omogućava zaceljivanje. Ledeni oblozi u kombinaciji sa protivupalnim lekovima i odmorom se preporučuju, u kombinaciji sa fizikalnom terapijom. Ovde oporavak tipično traje duže.

Operativno lečenje podrazumeva spajanje krajeva tetive nekom od operativnih tehnika i stručnjaci ga obično favorizuju kada je u pitanju lečenje mlađih pacijenata i aktivnih sportista, a naročito kada se radi o svežoj rupturi (1-2 nedelje od povrede). Uspešnom operacijom se skraćuje vreme oporavka, ali postoji i rizik od komplikacija u toku samog zahvata.

Bez obzira na odabranu metodu lečenja, za oporavak i vraćanje funkcionalnosti mišića neophodna je odgovarajuća fizikalna terapija. U današnjem tekstu, objasnićemo kako tačno izgleda rehabilitacija nakon operacije Ahilove tetive.

Šta je Ahilova tetiva i zašto je važna?

Ahilova tetiva je najveća i najjača tetiva u ljudskom telu, dužine oko 15 cm. Nalazi se na zadnjoj strani noge, ispod potkolenice i vezuje petnu kost sa troglavim mišićem lista. Ahilova tetiva prenosi snagu iz mišića u stopalo i omogućava pokret.

Kada se mišići lista stegnu, Ahilova tetiva se zateže od pete, što nam omogućava da se oslonimo na prste stopala, da se krećemo, trčimo i skačemo. Takođe, zahvaljujući Ahilovoj tetivi, možemo da pomeramo samo stopalo, da se uspinjemo na prste i sl.

Svoju Ahilovu tetivu možete i da napipate, a u zavisnosti od vaše konstitucije tela i kilaže - njene obrise možete i videti pod kožom golim okom. U pitanju je nategnuta tetiva koja se nalazi tik iznad pete, u donjem delu lista.

Kako prepoznati upalu Ahilove tetive?

Upala Ahilove tetive obično se javlja ili na srednjem delu tetive ili u samom dnu, tj. na mestu vezivanja tetive za petnu kost. Na upaljenom mestu može se javiti i zadebljanje tkiva. Ahilova tetiva može se upaliti usled učestale fizičke aktivnosti kao što je trčanje, naročito ukoliko je reč o trčanju po ravnoj i tvrdoj podlozi ili trčanju uzbrdo.

Takođe, do upale može doći i usled:

• Prevelikog opterećenja i naglog podizanja intenziteta treninga
• Neadekvatne obuće
• Slabosti mišića
• Izvrtanja stopala pri trčanju
• Nedovoljnog odmora
• Nedovoljnog zagrevanja pred trening

Razlikujemo tendinitis Ahilove tetive (akutna upala tetive), entezitis Ahilove tetive (upalni proces koji se dešava na samom spoju tetive za petnu kost) i tendinozu Ahilove tetive (strukturna promena tetive koja se javlja kao posledica nezalečenih hroničnih upala).

Simptomi upale Ahilove tetive su osećaj bola koji se pojačava sa vremenom, bolnost na dodir, otok u predelu tetive, a ponekad i zvuk pucketanja u predelu tetive pri pokretima zgloba ili na pritisak.

Ukoliko je u pitanju akutna upala, bol se može povući u toku fizičke aktivnosti i u toku odmora. U slučaju hronične upale, bol se najčešće pogoršava tokom aktivnosti.

Kako prepoznati povredu i rupturu Ahilove tetive?

Delimično kidanje ili mikrotraume na Ahilovoj tetivi izazivaju bol i otežavaju izvođenje pokreta. Ova vrsta povrede se može javiti kao posledica dugotrajnog trošenja tetive ili u trenutku, usled naglog pokreta u toku fizičke aktivnosti.

Kad je reč o potpunoj rupturi ili pucanju Ahilove tetive, obično se radi o tački gde se tetiva spaja sa petnom kosti. Uglavnom je ovaj deo tela slabije prokrvljen, pa prema tome i podložniji povredama. Pucanje Ahilove tetive je uglavnom propraćeno neprijatnim zvukom i jakim, oštrim bolom u zadnjem delu članka i donjeg dela noge, čime se trenutno gubi mogućnost normalnog hodanja.

Za razliku od drugih bolnih stanja koja se mogu i sama od sebe spontano razrešiti, potpuna ruptura Ahilove tetive neće proći i zaceliti sama od sebe. Veoma je važno reagovati što pre budući da se vremenom mišići skraćuju, pa je teže spojiti dva pukla kraja.

Operacija Ahilove tetive je uglavnom rutinska stvar i rezultati su najbolji kada se ona izvede rano. Zato se poseta stručnjaku ne sme odlagati. 

Kako izgleda kućna nega nakon operacije Ahilove tetive?

Nakon operacije, pacijent oseća umor i iscrpljenost nekoliko dana. Otok zgloba i donjeg dela lista je normalan. Moguće je da osoba u predelu šava oseti utrnulost, kao i da se pojave modrice. U tom slučaju se na zahvaćeno područje može stavljati led. 

Veoma je važno da slušate svoje telo u periodu nakon operacije, te da se dovoljno odmarate. Nogu možete držati blago podignutu, na visini koju vam preporuči vaš fizioterapeut ili drugo stručno lice. Za kretanje ćete koristiti štake sve do momenta dok vam ne bude rečeno da smete da se lagano oslonite na nogu.

Uobičajeno je da vam lekar dozvoli tuširanje u periodu između 24 i 48 sati nakon operacije, uz zaštitu mesta gde je napravljen rez. U pogledu ishrane, preporučuje se normalna i uravnotežena ishrana i pojačan unos tečnosti. Lekar vam može preporučiti lekove protiv bolova ili antibiotike.

Kako izgleda rehabilitacija nakon operacije Ahilove tetive?

Nakon operacije, skočni zglob se imobiliše na 6-12 nedelja, u zavisnosti od slučaja. Potom sledi rehabilitacija koja počinje laganim oslanjanjem na povređenu nogu, uz realizaciju kontrolisanog, individualizovanog plana kineziterapije, fizikalne terapije i manuelne terapije.

Fizioterapeut je odgovoran za kreiranje individualnog plana za svakog pacijenta koji je prošao operaciju Ahilove tetive. Plan terapija može kombinovati više različitih tretmana i metoda radi što optimalnijih rezultata, na primer:

• Terapija ultrazvukom (tretman koji deluje dubinski na tkiva, poboljšava prokrvljenost i regeneraciju)
• Elektrostimulacija (korišćenje električnih impulsa zarad izazivanja mišićnih kontrakcija i pospešivanja muskularnih funkcionalnosti)
• Terapija laserom (za smanjenje bola, poboljšanje cirkulacije, podsticanje regeneracije tkiva, kostiju, nerava)
• Krioterapija (terapija ledom, tj. kontrolisana upotreba niskih temperatura zarad zdravstvenih benefita)
• Različiti tretmani kineziterapije

U sklopu rehabilitacije se koriste i tzv. kinezi trake koje se postavljaju na list sa preciziranim stepenom zategnutosti, te smanjuju bol i omogućavaju tkivu da se oporavi. 

Osim toga, fizioterapeut može proceniti da bi određeni tip masaže imao blagotvorno dejstvo, a potom slede i aktivne vežbe istezanja (tzv. ekscentrične vežbe) u kojima pacijent učestvuje, a koje se najpre izvode pod nadzorom fizioterapeuta i tek onda samostalno. Postepeno se uvode i vežbe jačanja i daljeg pospešivanja fleksibilnosti.

Koje su faze rehabilitacije nakon operacije Ahilove tetive? 

Period rehabilitacije nakon operacije Ahilove tetive može obuhvatati pet faza. Pogledajte tabelu u nastavku kako biste videli šta koja faza rehabilitacije podrazumeva.

 

Faza	Rehabilitacioni ciljevi u okviru faze
Faza I (prve dve nedelje nakon operacije)	Nega i zaštita rane, kao i zaceljivanje rane. Koristi se gipsana čizma, šav se štiti od vode, noga se imobilizuje, rana nadzire kako bi se uočili eventualni znaci infekcije.
Faza II (2-4 nedelje nakon operacije)	Normalizacija hoda - kretanje pomoću štaka i gipsane čizme. U kasnijem periodu sledi lagano oslanjanje na povređenu nogu, dorzifleksija stopala (pokret stopala prema sebi) i pasivne vežbe koje izvodi terapeut radi poboljšanja obima pokreta.
Faza III (6-8 nedelja nakon operacije)	Normalizacija hoda po ravnoj površini bez pomoćnih sredstava. Stabilan stoj na jednoj nozi u periodu od 10 sekundi. Osim pokreta stopala iz prethodne faze (dorzifleksija), uvodi se i plantarna fleksija (pokret stopala od sebe). Uvode se nove vežbe koje služe za povećanje obima pokreta, statičke vežbe za ravnotežu, kao i vežbe sa opterećenjem.
Faza IV (8. nedelja nakon operacije)	Normalizacija hoda po različitim vrstama površina. Povećanje ugla dorzifleksije i plantarne fleksije. Dobra kontrola pokreta bez osećaja bola prilikom izvođenja vežbi kao što su iskoraci, čučanj, penjanje uz stepenice, silaženje.
Faza V (do 4 meseca nakon operacije)	Kontrolisan i bezbolan pokret pri sportskim aktivnostima ili normalnom svakodnevnom funkcionisanju. Terapeut može kontrolisati opterećenje, snagu i uravnoteženost pacijenta kroz specifične vežbe istezanja.

Šta je cilj rehabilitacije Ahilove tetive i koliko je vremena potrebno za oporavak?

Cilj rehabilitacije Ahilove tetive je formiranje što manjeg ožiljka ili povećanje elastičnosti ožiljka, kao i vraćanja bio-mehaničkih svojstava tetive. U slučaju da se ožiljak ne formira dovoljno dobro, tj. da zarastanje ne bude optimalno, može doći do patologije tetive. Ovo se sprečava dobro skrojenim planom rehabilitacije.

Rehabilitacioni period obično traje 4-6 meseci, nakon čega je moguće vratiti se potpuno normalnom svakodnevnom funkcionisanju. Nakon povratka fizičkim aktivnostima, treninzi se prilagođavaju i progresivno rastu u pogledu intenziteta i učestalosti.

Veoma je važno ne forsirati se previše i dopustiti tetivi da zaceli u potpunosti kako bi se izbegle dalje komplikacije.

-

Da li ste skoro operisali Ahilovu tetivu i tražite pravog fizioterapeuta koji će Vam skrojiti optimalan plan terapije? Možda se mučite sa upalom Ahilove tetive i nikako da je se rešite? Oporavite se na siguran način i što je brže moguće uz Kinetix tim. Zakažite svoj termin već danas.