Kineziterapija: sve što treba da znate o lečenju pokretom

“Pokret po svom dejstvu zamenjuje svako terapeutsko sredstvo, dok sva lekovita sredstva ne mogu da zamene pokret.” Ovu rečenicu zapisao je mnogo puta citirani Kleman Džozef Tiso, italijanski fizijatar i fizioterapeut s kraja 18. veka, koji se smatra pionirom korektivne gimnastike. 

S obzirom da je pokret od neprocenjivog značaja za zdravlje ljudskog tela, Tiso je zaista lepo sročio ovu istinu.

Opšte je poznato koliko su fizička aktivnost i kretanje važni za poboljšanje gustine kostiju i prevenciju osteroporoze, kao i za očuvanje optimalnog zdravlja zglobova i mišića. Nakon što pređemo tridesete godine, koštana masa postepeno počinje da se smanjuje. Iako je ovaj proces prirodan deo starenja, fizička aktivnost ga usporava.

Pokret ima svoju ulogu, kako u prevenciji, tako i u lečenju povreda i rehabilitaciji. Pokret je ujedno i osnovno sredstvo kineziterapije.

U svetu fizikalne medicine i rehabilitacije, kineziterapija uživa velik ugled i njeno dejstvo na telo je veoma blagotvorno. Za to postoji niz naučno utemeljenih razloga. 

Pročitajte tekst kako biste se informisali o kineziterapiji.

Šta je kineziterapija?

Kineziterapija je jedna od najvažnijih metoda medicinske rehabilitacije gde se pokret koristi zarad uspostavljanja optimalnog funkcionisanja koštano-mišićnog sistema i organizma u celini. U pitanju je primena sistematizovanih pokreta i vežbi koje su usklađene sa terapijskih zahtevom i specifičnim potrebama pacijenta. 

U izvođenju pokreta učestvuje koštani sistem, zglobovi, mišići, kao i centralni i periferni nervni sistem.

Postoje različiti tretmani koji pripadaju grupi kineziterapija, a svi podrazumevaju sprovođenje niza aktivnih i pasivnih vežbi koje dovode do povećanja mišićne snage i elastičnosti, povećanja obima pokreta i stvaranja pravilne šeme pokreta, poboljšanja kardiovaskularnog sistema, organa za varenje i disanje, nervnog sistema, i dr.

U studiju Kinetix rade stručni sertifikovani fizioterapeuti i koristimo svetski priznate PNF i DNS metode.

Šta je PNF, a šta DNS metod u kineziterapiji?

PNF (proprioceptivna neuromuskularna facilitacija) metod podrazumeva niz različitih vežbi jačanja i istezanja u cilju uspostavljanja odgovarajuće mobilnosti zglobova i mišića pre samog pokreta. Ova svetski priznata metoda je naročito efektna u procesu rehabilitacije budući da podstiče razvoj mišićne snage i izdržljivosti, te pozitivno utiče na mobilnosti i pasivnost zglobova.

Koncept PNF lečenja oslanja se na filozofiju da svaki čovek, uključujući i one sa invaliditetom, ima neiskorišćen postojeći potencijal. Uloga terapeuta je da pomogne pacijentu da taj potencijal pravilno iskoristi, te da telo dovede u najbolje moguće stanje. Fizioterapeut je sve vreme uz pacijenta i zadaje mu specifične vežbe i koriguje ga tokom vežbanja. Takođe, fizioterapeut pacijentu može da olakša ili oteža određenu vežbu promenom položaja tela ili pružanjem manuelnog otpora.

PNF metod stimuliše nervni sistem pacijenta, te je veoma pogodan kod ortopedskih i neuroloških pacijenata. Terapije su pažljivo organizovane tako da pozitivno stimulišu što veći broj senzornih receptora i aktiviraju što veći broj motornih jedinica i efikasnost sinapsi. Proces oporavka ide postepeno, kroz motorno učenje i motivaciju pacijenta. 

DNS (dinamičko neuromišićna stabilizacija) je metod Praške škole rehabilitacije u kineziterapiji koji podrazumeva edukaciju pravilnog držanja tela i kontrolu pokreta. S obzirom na moderni način života koji podrazumeva i dugo sedenje za računarom, DNS metoda se pokazala efektna ne samo u kontekstu rehabilitacije već i u kontekstu očuvanja zdravlja.

Ovu metodu razvili su stručnjaci iz neurologije, fizijatrije i neurorazvojne rehabilitacije. DNS metod daje dugotrajne rezultate i koristi se za smanjenje i uklanjanje bola (npr. bol u vratu, bol u leđima, bol u ramenu), kao i za ispravljanje nepravilnog držanja tela (lordoza, skolioza, kifoza) i lošeg pokreta. Uspešna DNS terapija rezultira olakšanim kretanjem, pravilnim držanjem i zdravim položajem kičme.

Kakve sve vežbe podrazumeva kineziterapija?

Kineziterapija podrazumeva različite tipove vežbi koje se mogu kombinovati. Fizioterapeut procenjuje koja vrsta vežbi bi bila najbolja za svaki specifični slučaj.

Postoji nekoliko načina da klasifikujemo vežbe koje se koriste u kineziterapiji. 

Podela vežbi prema cilju:

• Vežbe za povećanje obima pokreta
• Vežbe za očuvanje i jačanje mišićne snage
• Vežbe za očuvanje i pospešivanje mišićne izdržljivosti
• Vežbe neuromišićne kontrole
• Vežbe ravnoteže
• Vežbe opšte kondicije

Podela vežbi prema nivou učešća pacijenta:

• Pasivne vežbe (terapeut obavlja pokrete u zglobu bez aktivacije mišića pacijenta)
• Aktivno potpomognute vežbe (najčešće terapeut pomaže pri izvođenju pokreta pridržavanjem, budući da je mišićna snaga nedovoljna da bi pacijent savladao silu zemljine teže)
• Aktivne vežbe (pokret nastaje voljnim mišićnom aktivnošću pacijenta)

Podela vežbi prema tipu kontrakcije:

• Statičke vežbe
• Dinamičke vežbe
• Dinamičke izokinetičke vežbe (podrazumevaju upotrebu posebne opreme za vežbanje koje pružaju promenljiv otpor kretanju i tako omogućavaju kontrakciju mišića u trenutku kada se vrši maksimalan pokret)

Ukoliko se u toku terapije javi intenzivan i neprijatan osećaj zatezanja ili trnjenja, sa vežbanjem se prekida.

Kome je namenjena kineziterapija?

Kineziterapija je izuzetno efikasna u tretiranju ortopedskih, neuroloških i reumatoloških oboljenja, ali s obzirom na njeno celokupno blagotvorno dejstvo na telo, koristi se i u lečenju oboljenja pluća i srca.

Na primer, ukoliko je pacijent izgubio sposobnost kretanja nakon moždanog udara ili se otežano kreće nakon jakog infarkta, kineziterapija je gotovo neophodna. U slučajevima gde da je samostalno kretanje onemogućeno ili veoma ograničeno, procenjuje se stanje mišića i na osnovu ove procene kombinuju se pasivne, aktivno potpomognute i aktivne vežbe.

Naročito kod pacijenata koji su pretrpeli moždani udar, veoma je važno sa terapijom krenuti što pre, čak i dok je osoba još uvek u postelji. Ovde se najpre uvode pasivne vežbe koje potpomažu oporavak postepeno nakon potpune ili delimične oduzetosti ekstremiteta.

Konkretno, kineziterapija pomaže pri saniranju i rehabilitaciji nakon sledećih povreda i stanja:

• Uganuće zgloba, prelomi, iščašenja
• Povrede mozga ili kičmene moždine, određena nervna oštećenja
• Artoze kolena ili kuka, reumatskih bolesti, različiti tipovi diskus hernije
• Kriva kičma i ravna stopala
• Svi mogući bolovi mišićno-koštanog sistema: rame, lakat, šaka...

Takođe, kineziterapija sastavni je deo rehabilitacije nakon različitih sportskih povreda ili preloma, a igra ulogu i u prevenciji - naročito za osobe koje dugo sede ispred računara.

Šta su to principi kineziterapije?

Kao što smo već pomenuli, kineziterapija podrazumeva učešće pacijenta. Da bi terapija bila uspešna, a rezultati maksimalni, neophodno je poštovati principe kineziterapije. Pogledajte tabelu ispod kako biste saznali koji su to principi i šta svaki od principa znači.

Princip motivacije	Motivacija pacijenta je ključna za uspeh kineziterapije. Pacijent mora prihvatiti kineziterapiju kao metodu svog izlečenja.
Princip ranog početka terapije	Kineziterapija ima najbolje efekte ukoliko se sa njom počne rano, pre nego što koštano-mišićni sistem pretrpi značajne promene. Odlaganje terapije može biti štetno.
Princip analize vežbe	Svaka vežba u okviru kineziterapije predstavlja kretanje složeno od više različitih pokreta. Fizioterapeut mora definisati redosled pokreta i najpogodniji položaj tela za izvođenje vežbe.
Princip razumevanja vežbe	Nakon analize, fizioterapeut mora proveriti da li je pacijent razumeo kako se vežba izvodi. Ukoliko pacijent samo delimično razume vežbu, nije u stanju da je ponovi samostalno ili ne kontroliše pokret, postoji rizik da se kineziterapija kompromituje, te da rezultati izostanu.
Princip izbegavanja bola	Vežbe se izvode do granice bola. Ukoliko pacijent oseća bol ili strah od mogućnosti bola, voljni pokret biće onemogućen, a upravo je to suština kineziterapije.
Princip postupnosti	Intezitet i energičnost izvođenja svake vežbe se postepeno povećava. Vežbe se uvek zadaju od jednostavnijih ka kompleksnijim.
Princip sistematičnosti	U vežbi mora postojati određena sistematičnost. Ona se na primer ogleda u definisanom broju ponavljanja vežbi, kao i trajanju pauza između vežbi.
Princip kontinuiteta vežbi	Pacijent mora da razume važnost kontinuiteta i postepenog napretka, te da ostane posvećen vežbanju kako bi kineziterapija imala efekta.
Princip aktivnog učešća pacijenta	Ukoliko slučaj dozvoljava i pacijent je u mogućnosti, uvek se preporučuje da se koriste aktivne vežbe spram pasivnih s obzirom na to da su delotvornije.
Princip upornosti	Pacijent mora biti strpljiv i uporan sa kineziterapijom da bi postigao rezultate. Fizioterapeut je tu da pruži stručnu motivaciju i u domenu svog delovanja - pomogne koliko je moguće.
Princip izbegavanja monotonije	Vežbe se moraju menjati. Fizioterapeut je dužan da uvodi novine kako bi se izbegao automatizam pokreta, tj. osigurao aktivan pokret pacijenta.
Princip praćenja i evidencije rezultata	Rezultat vežbi se mora pratiti, a sve promene (npr. gipkost zgloba, obim pokreta, mišićni tonus i snaga)  se moraju evidentirati. Ovo je značajno zbog pravilnog vođenja terapije.

Koliko dugo traje kineziterapija i koji su očekivani rezultati?

Trajanje kineziterapije zavisi od slučaja do slučaja. Negde se problemi mogu rešiti za par dana ili sa svega nekoliko terapija, negde kroz par meseci, dok je negde potreban duži vremenski period koji ponekad prelazi i godinu dana. Kao što možete da pročitate u segmentu iznad koji se tiče principa kineziterapije, kontinuitet i upornost su veoma važni.

Jačanje mišićno-zglobne strukture je proces koji traje. Neophodno je da se vežbe ne preskaču kako bi se obezbedila optimalna prokrvljenost mišića i dobar protok kiseonika. To je jedan od preduslova zaceljenja povreda i uspešne rehabilitacije.

Kada se sa kineziterapijom zaista istraje, može se očekivati značajno poboljšanje funkcionalnosti mišića i zglobova, ali i respiratornog, kardiovaskularnog i drugih sistema čija je funkcionalnost možda narušena. Zanimljivo je da, u slučaju osteroporoze, lekovi nisu dovoljno efektni bez odgovarajućih vežbi.

Ljudsko telo je zaista fascinantno. Naučno je dokazano da mišići reaguju na fizičku aktivnost do duboke starosti i da je kretanje neophodno za zdravlje. Nažalost, mnogi ljudi ne pronalaze motivaciju da se bave fizičkom aktivnošću ili nisu dovoljno razvili osećaj za svoje telo, te ne mogu uvek da razumeju šta im to ono govori.

Ukoliko ste pretrpeli povredu i zanima vas kako vam kineziterapija može pomoći ili želite da se informišete više o blagodetima kineziterapije, zakažite svoj termin u studiju Kinetix.