Teniski lakat: odgovori na 10 najčešćih pitanja

Da li ste znali da ne morate da trenirate tenis da biste dobili teniski lakat?

Očigledno, ime ovog bolnog stanja dolazi iz sveta tenisa budući da je ono karateristično za igrače (pogađa oko 40% njih) koji snažno stišću reket i kontinuirano se izlažu intenzivnim treninzima i mečevima koji podrazumevaju snažno zamahivanje reketom.

Ali uprkos tome što se ovo bolno stanje zove teniski lakat, statistike kažu da samo oko 5% dijagnoza ima veze sa ovim sportom. 

Teniski lakat pogađa ljude koji na svakodnevnom nivou praktikuju aktivnosti koje podrazumevaju učestale pokrete ruku, lakta i šake, te znatno opterećuju mišiće opružača šake. Fizički poslovi poput usisavanja, čišćenja i ribanja, priroda posla određenih profesija (npr. Automehaničari, baštovani, hirurzi, stomatolozi), rad na industrijskoj traci, kao i rad koji podrazumeva dugo sedenje za računarom - mogu dovesti do pojave teniskog lakta.

Dakle, čak i ukoliko nikada niste uzeli reket u ruke, možete doživeti neprijatnost i bol teniskog lakta.

U današnjem tekstu, prikupili smo deset najčešćih pitanja u vezi sa teniskim laktom i ponudili lako razumljive odgovore kako biste se u potpunosti upoznali sa ovim stanjem.

 

1. Šta je teniski lakat?

 

Teniski lakat je bolno stanje uzrokovano prevelikim trošenjem mišića podlaktice, tj. mišića opružača šake. Bol se manifestuje duž spoljašnje strane lakta, na mestu pripoja tetive i kosti, a može se proširiti i na nadlakticu, te uticati na jačinu stiska šake. Stručan medicinski naziv za teniski lakat je lateralni epikondilitis, budući da je glavno zahvaćeno područje bočni epikondil (lateral epicondyle).

 

Ilustracija preuzeta sa Wikipedia stranice (Autor: BruceBlaus - Own work, CC BY-SA 4.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=44923322)

 

2. Koja je razlika između golferskog i teniskog lakta? 

 

Tetive su tkiva koja pripajaju mišić za kost, te omogućavaju normalan i zdrav pokret. Kada se kontinuirano izvodi jedan te isti pokret koji opterećuje tetive, može doći do upale ovih vezivnih tkiva, njihove iritacije, pa i do ograničenosti pokreta. Tetive vremenom mogu oslabiti, pa čak i pući.

Golferski i teniski lakat spadaju u istu grupu problema sa tetivama koji se stručno nazivaju tendinitis (upala tetiva). Oba stanja pogađaju lakatni zglob.

Razlika je u tome što se u slučaju golferskog lakta, bol javlja na mestu gde se tetive spajaju sa koštanim delom na unutrašnjoj strani lakta (dakle, mišići koji omogućuju savijanje šake), dok se kod teniskog lakta bol javlja na spoljašnoj strani (dakle, mišići koji omogućuju opružanje šake i lakta).

 

3. Šta uzrokuje hronični teniski lakat?

 

Hronični teniski lakat je bolno stanje izazvano degenerativnim promenama u mišičnom tkivu duž spoljašnje strane lakta. Smatra se da hroničan bol nastaje usled kontinuiranih i ponavljajućih pokreta koji uzrokuju mikrotraume ili sitne rupture na tetivama. Takođe, iako u nauci postoje pretpostavke, ne postoje dovoljno snažni dokazi niti konsenzus oko toga da se ove degenerativne promene dešavaju kao posledica dugoročnih upalnih procesa. 

Medicinska istraživanja su pak pokazala da do degeneracije tkiva dolazi zbog narušavanja količine kolagena i njegovog rasporeda unutar tkiva. Pored toga, utvrđeno je da se kod slučaja hroničnog teniskog lakta povećava količina hemikalija koje su povezane sa prenosom osećaja bola, što znači da se pojačava osetljivost te regije.

 

4. Šta uzrokuje akutni teniski lakat?

 

Akutni teniski lakat je bolno stanje koje je uzrokovano direktnim oštećenjem mišićnog tkiva. Ovde se radi o eksternoj sili ili pokretu koji isforsira zdravo tkivo preko granice normale (dakle, u mnogo većoj meri nego što je ono naviknuto u uobičajenom okolnostima).

Na primer, ukoliko se nađete u situaciji da krečite stan ili farbate ogradu na šta vaše ruke nisu navikle, možete preforsirati mišiće i završiti sa teniskim laktom. Isto važi i za slične situacije prekomernih aktivnosti ili loše izvedenih pokreta, pogotovo ukoliko niste fizički aktivni i nemate dovoljno snažne i razvijene mišiće podlaktice.

 

5. Koji su simptomi teniskog lakta?

 

Intezitet i momenat javljanja bola zavise od težine oštećenja, kao i od toga da li je u pitanju hronični teniski lakat ili akutni teniski lakat.

Bol teniskog lakta može biti blagog intenziteta, te se javljati nakon fizičke aktivnosti ili prevelikog forsiranja ruke. Takođe se može javljati u toku trajanja aktivnosti sa tendencijom rasta ili biti konstantno visokog inteziteta, te narušavati kvalitet života i onemogućavati normalno funkcionisanje (hroničan teniski lakat).

Simptomi teniskog lakta su:

• Bol u samom zglobu lakta koji se širi naviše i naniže (dakle, zahvata i podlakticu i nadlakticu)
• Osećaj slabosti u nadlaktici i/ili podlaktici
• Osetljivost na dodir
• Nemogućnost potpunog ispravljanja podlaktice
• Bol prilikom opružanja ruke protiv otpora ili provocirajućih pokreta (npr. rukovanje, hvatanje predmeta i stisak šake) i/ili prilikom protezanja mišića
• Osećaj zategnutosti i napetosti u predelu podlaktice i/ili nadlaktice
• U ređim slučajevima, lokalna temperatura može biti blago povišena

Kod teniskog lakta, najčešće je bol u početku slabijeg intenziteta i potom postepeno raste.

 

6. Kako se dijagnostikuje teniski lakat?

 

Dijagnozu za teniski lakat utvrđuje fizijatar ili fizioterapeut. Uobičajeno se u sklopu postavljanja dijagnoze rade jednostavni testovi mišićne snage i provokacije bola. Stručnjak će Vas prilikom pregleda pitati za simptome i tražiti da opišete u kojim se trenucima javlja bol i koliki je intenzitet bola.

Snimak na magnetnoj rezonanci ili ultrazvučni snimak se često koriste kako bi se preciznije opisao slučaj i težina oštećenja.

 

7. Kako se leči teniski lakat?

 

Tip lečenja teniskog lakta određuje se za svaki slučaj pojedinačno. Univerzalno pravilo je da bi se sa lečenjem trebalo krenuti što ranije, odnosno pri pojavi prvih simptoma.

Ukoliko je u pitanju akutni teniski lakat, preporučuje se da se što je ranije moguće (u roku od 72h od pojave prvih simptoma) uvede mirovanje i kompresija, a po potrebi koriste hladni oblozi.

Cilj lečenja je uklanjanje osećaja bola, saniranje upalnih procesa, kao i povećanje snage, elastičnosti i izdržljivosti lakta. U zavisnosti od simptoma, mogu se koristiti i analgetici ili nositi funkcionalna ortoza koja pomaže mišićima i tetivama da se odmore i rehabilituju.

U sklopu lečenja teniskog lakta, kombinuju se sledeći tipovi terapija:

• Fizikalna terapija (npr. Shockwave terapija, elektroterapija, Tecar terapija, ultrazvučna terapija...)
• Kineziterapija
• Manuelna terapija (npr.  Mulligan metoda, trigger point tretman...)

U 95% slučajeva, lečenje teniskog lakta je uspešno bez operacije. U ostalim slučajevima, može biti potreban operativni zahvat.

 

8. Koje su terapijske faze lečenja teniskog lakta?

 

Terapija za lečenje teniskog lakta sastoji se iz tri faze pri čemu svaka od faza ima definisan cilj. Pogledajte tabelu ispod kako biste se više informisali o ovome.

 

Faza 1	Cilj je smanjenje bola i otoka, podsticanje regeneracije tkiva, sprečavanje atrofije mišića. Kombinuje se masaža ledom i/ili korišćenje hladnih obloga (krioterapija), fizikalna terapija i kineziterapija, kao i lokalna upotreba gelova i lekova.
Faza 2	Cilj je povećanje fleksibilnosti i snage mišića. Uvode se vežbe za šaku, nadlakticu i podlakticu, statičke kontrakcije i vežbe uz gumenu lopticu.
Faza 3	Cilj je povratak normalnom funkcionisanju i fizičkoj aktivnosti. Fizioterapeut dozira vežbe zarad dodatnog pospešivanja fleksibilnosti i snage mišića. Terapeut propisuje dinamiku i intenzitet vežbi, nadzire biomehaniku pokreta i ispravlja pacijenta.

 

9. Koliko dugo traje terapija za teniski lakat?

 

Trajanje terapije je individualno. Osoba se već kroz nekoliko nedelja može vratiti normalnom funkcionisanju. Međutim u zavisnosti od ozbiljnosti slučaja, potrebno je oko 6-12 meseci da tetive u potpunosi zacele. Tip vežbanja i momenat uvođenja fizičke aktivnosti određuje fizioterapeut.

Proces oporavka u slučaju operacije traje 3-6 meseci.

 

10. Šta je moguće uraditi u sklopu prevencije teniskog lakta? 

 

Kako bi se minimalizovao rizik od bolno stanja teniskog lakta, trebalo bi raditi na jačanju mišića ruke, ramenog pojasa i lakta. Kroz funkcionalne treninge ili odmerene treninge sa tegovima, moguće je ojačati ove mišiće, te osigurati optimalnu fleksibilnost zglobova.

Pored toga, trebalo bi da izbegavate ekstremna istezanja i savijanja lakta, kao i da pravite pauze u toku aktivnosti koje podrazumevaju ponavljanje jedne te iste radnje, te forsiraju Vašu ruku. Vodite računa na koji način podižete teret sa poda i izbegavajte da to činite ispruženih ruku

Ukoliko trenirate sa velikom kilažom, koristite steznike ili fiksatore koji će pružiti prekopotrebnu potporu i zaštititi Vaše zglobove, te osigurati da šaka ostane u ispravnom, neutralnom položaju. Takođe, ne žurite sa vežbanjem i pravite dovoljno odmora između treninga. 

-

Ukoliko ste doživeli simptome koji se uklapaju u opis teniskog lakta ili već vam je teniski lakat već dijagnostikovan, pozovite Kinetix studio za fizikalnu i manuelnu terapiju kako biste dobili individualizovan plan terapije i kroz naš sistem nege rešili bola što je ranije moguće. Kontaktirajte nas putem telefona na 021/ 301 99 29 ili 065/ 301 99 30,  ili nam pišite na mejl info@studiokinetix.rs.