Algodistrofični sindrom ili Sudekova bolest: kako se leči

Algodistrofija (Algodistrofični sindrom ili Sudekova bolest) je takođe poznata kao kompleksan regionalni bolni sindrom i dijagnostikuje se isključivo na osnovu kliničke slike i simptoma. Ovim se eliminišu drugi, češći tipovi hroničnih bolova. Algodistrofija se manifestuje bolom, crvenilom, otokom, senzornim i vazomotornim poremećajima, i dr.

Zbog načina savremenog života, traumatizmi ovog tipa su sve češći, te je porast pacijenata sa nekim oblicima disfunkcionalnosti lokomotornog aparata, pa čak i ozbiljnijeg oblika poput algodistrofije - postala uobičajena pojava.

Ali šta je tačno Algodistrofični sindrom ili Sudekova bolest? Još važnije, na koji način se leči i kako izgleda proces oporavka?

Šta je Algodistrofični sindrom ili Sudekova bolest?

Algodistrofični sindrom ili Sudekova bolest (Morbus Südeck) podrazumeva tešku i složenu bolest koštano-mišićnog sistema koja pored navedenih simptoma (bol, crvenilo, otok koji ne spada, senzorni i vazomotorni poremećaji) kao posledicu ima smanjen obim pokreta, poremećaj mikrocirkulacije i razvoj osteoporoze. Pol Sudek je davne 1900. godine prvi definisao ovaj sindrom, otuda i ime Sudekova bolest.

U pitanju je teški upalni proces vezivnih tkiva koji u kasnijim fazama bolesti dovodi do atrofije i distrofije (tj. degeneracije mišićnog tkiva, gubitka mišićne mase i razvoja mišićne slabosti). Sudekova bolest najčešće zahvata ruke ili noge ili pojedine delove tela, mada su istraživanja pokazala da oko 35% obolelih oseća simptome na svim delovima tela.

Kada se javlja Algodistrofični sindrom ili Sudekova bolest?

Iako postoje mnoge nepoznanice oko Algodistrofičnog sindroma ili ti Sudekove bolesti, ono što se zna je da se najčešće javlja nakon povrede, traume (npr. prelomi, uganuća), operacije, produženog mirovanja (npr. za vreme imobilizacije gipsom), infarkta ili moždanog udara, upale živaca, nakon preležanih bolesti, usled postojećih reumatskih ili metaboličkih bolesti (npr. giht).

U slučaju da se javlja nakon bolesti ili povrede koja ne obuhvata živac, reč je o refleksnom simpatičkom distrofičnom sindromu.

U slučaju da se javlja nakon poznate povrede živca, u pitanju je kauzalgija.

Koje su najrizičnije grupe za razvoj Sudekove bolesti?

Istraživanja su pokazala da od Sudekove bolesti najčešće pate žene srednjih godina, mada je sindrom prisutan kod oba pola. Ipak, žene su zahvaćene čak dvostruko do četvorostruko češće nego muškarci. Deca i stariji od 50 godina ređe oboljevaju, dok je prosečna starosna dob obolelih 40 godina.

Koje su faze algodistrofije ili Sudekove bolesti?

Jedan od najvećih problema vezanih za Algodistrofični sindrom ili Sudekovu bolest jeste pravovremena dijagnostika. U zavisnosti od toga koliko je bolest poodmakla, razlikujemo sledeće faze:

Prva faza	Prva faza traje 1-3 meseca i karakteriše je bol i otok koji ne spada, bez obzira na to da li se pacijent nalazi u stanju mirovanja ili se kreće.
Druga faza	Druga faza traje 3-6 meseci i karakteriše je bol, ograničen obim pokreta, kao i distrofija mišića. U ovoj fazi, otok najčešće splasne, a osećaj topline zahvaćene regije pretvara se u subjektivni osećaj hladnoće. Sada su vidljive i promene na koži.
Treća faza	Treća faza može trajati od nekoliko meseci do čak nekoliko godina. U ovoj fazi, bol nije dominantan simptom. Meka tkiva ulaze u stanje potpune ili gotovo potpune atrofije, boja kože je bleda, otekline nestaju, ali može doći i do deformacije zglobova. U najgorim slučajevima, javlja se invalidnost.

U zavisnosti od faze bolesti, intezitet i tip simptoma može varirati. Na primer, akutna bol zahvaćene regije može preći u hroničnu bol kako vreme prolazi. Preosetljivost obolelog područja je takođe jedan od mogućih simptoma gde i najnežniji dodir može izazvati jak bol. Promene na koži su gotovo uvek prisutne, samo je pitanje kakve su: da li je u pitanju sjajno crvenilo ili naprotiv - neprirodno bledilo kože.

Takođe, način ispoljavanja bolesti i intezitet bola je individualan, odnosno varira od osobe do osobe. 

Kako se dijagnostikuje Algodistrofični sindrom ili Sudekova bolest?

Kao što smo već pomenuli, izazovno je dijagnostikovati ovaj sindrom. Prilikom uspostavljanja dijagnoze, stručno lice prikuplja anamnezu pacijenta i radi fizikalni pregled. Neretko se u sklopu uspostavljanja dijagnoze koriste i ultrazvuk ili magnetna rezonanca, kao i testiranje simpatičkog nervnog sistema. Najveći indikator jesu nastale promene u tkivu, zglobovima i kostima, kao i oštar bol koji je nesrazmeran jačini povrede. Međutim, čak i tada je potrebno imati dovoljno iskustva i znanja da se u procesu dijagnoze eliminišu druge bolesti.

Kako izgleda lečenje Algodistrofičnog sindroma ili Sudekove bolesti?

Pre nego što pređemo na opis samog lečenja ovog sindroma, veoma je važno naglasiti da sami pacijenti usled bola koji često opisuju kao “nepodnošljiv” zapadaju u teška psihička stanja koja mogu negativno uticati na oporavak. Pored toga, ozbiljniji slučajevi koji traju duže vreme značajno narušavaju normalan ritam i kvalitet života obolele osobe, zbog čega je često neophodna i psihološka ili psihijatrijska pomoć koja uključuje i farmakologiju.

Kad je reč o fizičkom lečenju, ključne su profilaktičke (preventivne) mere, kao i rana rehabilitacija. Zbog složenosti ovog sindroma i što bržeg sprečavanja daljeg razvitka bolesti, lečenju se pristupa multidisciplinarno.

Glavni rehabilitacioni cilj jeste otklanjanje bola i povratak funkcionalnosti lokomotornog aparata. Lečenje može podrazumevati uzimanje lekova kao što su analgetici, antidepresivi, kortikosteroidi, ili čak i opijati - u zavisnosti od inteziteta bola. U nekim slučajevima je potrebna i hirurška intervencija. Međutim, ono što je konstanta i što je nezamenjivi element u lečenju Algodistrofičnog sindroma ili Sudekove bolesti jeste fizikalna terapija.

Fizikalna terapija se propisuje za svakog pacijenta individualno, u zavisnosti od poodmaklosti bolesti, kao i inteziteta i tipa simptoma. Ono što jednom pacijentu pomaže pri kontroli bola i simptoma drugom ne mora nužno pomoći.

Cilj fizikalne terapije je svakako smanjenje bola i otoka, poboljšanje cirkulacije, te vraćanje funkcionalnosti zahvaćenih regija, što su najčešće ekstremiteti. U fizikalnoj terapiji se najčešće primenjuju metode koje stimulišu nerve, koriste taktilnu desenzibilizaciju, kao i kineziterapiju i manualnu terapiju.

Jedan od primera terapije koja se koristi pri lečenju je i TECAR terapija koja je efektna budući da proizvodi tri biološka efekta - biostimulaciju, mikrocirkulaciju i hiperaktivaciju. Pored toga, tu je i TENS (transkutana električna nervna stimulacija) terapija koja podrazumeva lečenje bola upotrebom električnih impulsa. Najosetljiviji nervni završeci u koži nadražuju se preko postavljenih elektroda. Pokazala se veoma uspešnom u lečenju hroničnog bola.

Fizioterapeut kao stručno lice propisuje kombinaciju i učestalost tretmana koji će za svakog individualnog pacijenta doneti najbolje rezultate.

Rešite se bola - zakažite svoj termin u studiju Kinetix

Tim Kinetix studija za fizikalnu i manuelnu terapiju čine stručni, obučeni i sertifikovani fizioterapeuti koji ne samo da imaju višegodišnje iskustvo, već i posebno razvijen, iskren i topao odnos prema pacijentima. Ukoliko imate dijagnostikovan Algodistrofični sindrom i želite da se konsultujete sa najboljim fizioterapeutima u Novom Sadu, pozovite nas na 065/ 301 99 30 ili 021/ 301 99 29. Ukoliko želite, možete nam se obratiti i putem kontakt forme - uvek nam je drago da Vam pomognemo.