Cervikalni sindrom: šta je i kako se leči?

Procenjuje se da je čak do 80% ljudi u nekom momentu iskusila problem sa bolom u vratu. Verujemo da vam je taj neprijatni osećaj bola i ograničenosti pokreta dobro poznat. Bol i ukočenost u vratu vam onemogućava da normalno funkcionišete, remeti vam san, otežava pokrete glavom. Najčešće je u pitanju bol koji se javlja kao posledica lošeg držanja, dugog sedenja, nagomilanog stresa, dugotrajne napetosti vratnih mišića, kao i mišićne slabosti. 

Međutim, bol u vratu ne bi trebalo poistovetiti sa cervikalnim sindromom. Iako su ova dva bolna stanja usko povezana, cervikalni sindrom je mnogo više od bola u vratu. 

Ukoliko vas zanima šta je cervikalni sindrom, kako nastaje, te koji je najbolji način lečenja cervikalnog sindroma, nastavite sa čitanjem teksta.

Šta je cervikalni sindrom i kako nastaje?

Cervikalni sindrom predstavlja skup simptoma koji se ispoljavaju primarno bolom u vratnom delu kičme i potiljku. Bol se najčešće zrakasto širi na područja ramena i ruke, lopatice i leđa.

Kod većine ljudi, glavni uzroci cervikalnog sindroma su loše držanje, dugo sedenje, nedostatak fizičke aktivnosti i slabost mišića vrata i stabilizatora trupa.

Cervikalni sindrom se može javiti usled mehaničke povrede ili traume (npr. povreda u saobraćajnoj nesreći), kompresije, različitih upalnih procesa, nervnih oštećenja u predelu cervikalnog (vratnog) dela kičme ili iritacije nerava.

Takođe, cervikalni sindrom često nastaje i kao posledica degenerativnih procesa koji su deo starenja. Već nakon 30. godine života, diskovi koji se nalaze između kičmenih pršljenova gube vodu, troše se i postaju manje fleksibilni, što može dovesti i do diskus hernije. Degeneracija diskusa i postepeno ukrućivanje ligamenata takođe su deo degenerativnih procesa.

Vremenom se hrskavica i kosti troše i stanjuju, što može dovesti do različitih tegoba. Osim cervikalnog sindroma, degenerativne promene mogu dovesti i do cervikalne spondiloze. Spondiloza može biti veoma opasna budući da dovodi do suženja prostora kičmene moždine i nerava koji se prostiru iz kičme ka ekstremitetima.

Koji su simptomi cervikalnog sindroma?

Cervikalni sindrom se najčešće manifestuje bolom i osećajem visoke napetosti u vratu, potiljku, lopaticama, leđima i ramenima. Često se javlja probadajući bol u predelu između korena vrata i ramena.

Obim pokreta je značajno smanjen budući da bol često prati i osećaj ukočenosti ili zgrčenost mišića. Bolno područje je osetljivo na dodir. Takođe, može se javiti i osećaj trnjenja duž ruke i prstiju.

Pored toga, cerkivalni sindrom može izazvati glavobolje (ponekad i veoma visokog intenziteta), vrtoglavice, kao i zujanje u ušima. Glavobolja je vrlo specifična: bol kreće od gornjeg dela vrata, penje se ka potiljku i do uha, te obično završava u unutrašnjem predelu, iza oka.

Ko je naročito podložan cervikalnom sindromu?

Od cervikalnog sindroma najčešće pate ljudi u srednjem životnom dobu (30-50 godina). Ženski pol je dvostruko ugroženiji. 

Faktori rizika uključuju loše držanje tela, dugotrajno sedenje, rad za računarom, nedovoljna fizička aktivnost, kao i dugotrajna izloženost stresu. Pored toga, negativnim faktorima smatraju se nezdrava i nedovoljno raznovrsna ishrana, kao i pušenje. Genetske predispozicije takođe igraju ulogu.

Kako se dijagnostikuje cervikalni sindrom?

Cervikalni sindrom se dijagnostikuje na fizikalnom pregledu.

Stručno lice najpre posmatra i analizira vaše držanje tela, položaj glave i vrata. Na ovaj način se identifikuju okom vidljivi deformiteti ili anomalije.

 

(Snimak fleksije i ekstenzije; slika preuzeta sa Wikipedia stranice; autor: Cervical_Xray_Extension)

Potom se vrši palpacija, tj. dodirom se ispituje tonus i osetljivost mišića zahvaćenog područja.

Nakon toga se vrši ispitivanje pokretljivosti vratne kičme. Ispituje se fleksija (mogućnost pacijenta da bradom dodirne grudni koš), ekstenzija (mogućnost zabacivanja glave unazad), lateralna fleksija (mogućnost pacijenta da glavom dodirne jedno, pa drugo rame), rotacija (mogućnost pacijenta da rotira glavu od jednog ramena ka drugom). Pored toga, radi se i testiranje mišićne snage koje često podrazumeva i funkcionalne DNS testove.

U pojedinim slučajevima (npr. ako je bol u vratu povezan sa nekom drugom povredom), može se preporučiti i snimanje magnetnom rezonancom, rendgen snimanje, neurološki pregled ili druge dodatne pretrage.

Kako se tretira cervikalni sindrom?

Način lečenja cervikalnog sindroma zavisi od više faktora:

• Kliničke slike svakog pojedinačnog pacijenta
• Simptoma koji se javljaju
• Da li je u pitanju akutni ili hronični cervikalni sindrom
• Subjektivni osećaj pacijenta po pitanju intenziteta bola

Stručno lice može preporučiti i kratkotrajnu imobilizaciju (tj. nošenje cervikalne kragne) kako bi se osećaj bola smanjio. Kao prvu pomoć pri suzbijanju bola, pacijentima se savetuje masaža, a preporučuju se i lekovi protiv bolova ili za opuštanje mišića u slučaju da su se javili spazmi i grčevi. Naravno, lečenje je moguće i bez medikamenata, što je i poželjno. Lekovi samo maskiraju bol, ali ne otklanjaju uzrok.

Koje izgleda terapija za cervikalni sindrom? 

Glavni cilj terapije za cervikalni sindrom je rešavanje uzroka bola. To podrazumeva jačanje mišića, poboljšanje stabilnosti kičme i izdržljivosti mišića. Posledica (bol, ukočenost) zatim sami prolaze. Krajnji cilj je svakako otklanjanje bola i drugih simptoma, poboljšanje pokretljivosti, pospešivanje kvaliteta života i sprečavanje invaliditeta.

U zavisnosti od toga da li je u pitanju akutni ili hronični cervikalni sindrom, fizioterapeut predlaže različite kombinacije tretmana iz oblasti fizikalne terapije i kineziterapije. U tabeli ispod možete videti primere tretmana za akutni i hronični cervikalni sindrom.

 

Akutni cervikalni sindrom

Fizioterapeut preporučuje mirovanje i opuštanje za što brži oporavak. Sunđerasta kragna se može nositi kratko (3-4 dana), uz obavezno skidanje kako mišići vrata ne bi oslabili. Tretmani fizikalne terapije koji se koriste uključuju elektroterapiju (npr. TENS), laser, magnetnu terapiju, ultrazvučnu terapiju, manipulativna terapija (kiropraktika) i dr. Potom se uvodi kineziterapija: pacijent se podstiče da izvodi lagane vežbe u trajanju od 10-15 min svakog dana, ujutro i uveče. Vežbanjem se može proširiti prostor unutar kičme i opustiti mišići.

Hronični cervikalni sindrom

Fizioterapeut primenjuje prvenstveno kineziterapiju (npr. PNF metoda, DNS) individualno pripisanu prema svakom pojedinačnom pacijentu zarad optimalnih rezultata. Pored vežbi koriste se i druge fizikalne procedure. U okviru kineziterapije, radi se na jačanju mišića stabilizatora celog trupa, ramenog pojasa i ruku, kao i na povećanju elastičnosti mišića. Ukoliko fizioterapeut proceni da je korisno, može se primenjivati i masaža.

 

Pored svega gore navedenog, za lečenje cervikalnog sindroma može se koristiti i kiropraktika. Većina pacijenata oseća trenutno olakšanje nakon samo jednog tretmana.

Bez obzira na to koji studio za fizikalnu terapiju odaberete, uverite se da kiropraktiku izvodi stručno i sertifikovano lice. Kiropraktika se primenjuje kako u slučaju akutnog, tako i u slučaju hroničnog cervikalnog sindroma zarad smanjenja osećaja napetosti u mišićima i otklanjanja tegoba, što zatim olakšava primenu vežbi.

Koliko traje lečenje cervikalnog sindroma?

Trajanje lečenja cervikalnog sindroma zavisi od slučaja do slučaja. Najčešće je potrebno između 4 i 6 nedelja da bol potpuno nestane ili da se znatno smanji, mada se u blažim slučajevima i disciplinu bol povuče već nakon nedelju-dve.

Ukoliko želite da izlečite cervikalni sindrom i zaboravite na bol, potreban Vam je posvećen, stručan i sertifikovan terapeut koji ima iskustvo i zadovoljne pacijente. Studio Kinetix Vam stoji na raspolaganju! Kontaktirajte nas već danas, tu smo za Vas. Ukoliko niste u mogućnosti da dođete do Kinetix studija, možete nas pozvati telefonom i dolazimo na Vašu adresu.